У Жупи се на траговима винове лозе и вина живи вековима. Први писани документ у ком се спомиње Жупско виногорје датира из 1196. године, ради се о Студеничкој повељи оснивача српске Средњовековне државе Стефана Немање у којој он дарује неколико села Жупе манастиру Студеници и налаже мештанима да за потребе манастира „винограде саде и вино граде и дан и ноћ“. И тако су кроз читав Средњи век три највећа и најславнија српска манастира Студеница, Хиландар и Жича имали своје винограде у Жупи.
Прво пољопривредно образовање становништва почело је 1891. године, када је у Александровцу формиран Државни лозно воћни расадник са задатком да производи садни материјал ради обнове винограда после пустошења које је изазвано филоксером. Расадник је у врло кратком року дао изузетно добре резултате управо зато што су у Жупи климатски и земљишни услови идеални за гајење винове лозе.
На имању расадника 1926. године саграђен је објекат, у коме је данас смештен Музеј винарства и виноградарства, у провансалском стилу наменски грађен за прераду грожђа и производњу вина. Исте године долази до оснивања Винодељско-воћарске школе. Традицију те школе дугу више од деведесет година данас наставља Средња школа „Свети Трифун са Домом ученика“.
Стална музејска поставка Музеја винарства и виноградарства данас броји око три хиљаде експоната у виду прибора алата и справа који су се користили у виноградима и винским подрумима током узгајања винове лозе, прераде грожђа и производње вина, као и многобројна докумената и фотографије.
Прошетавши одајама Музеја винарства и виноградаства посетиоци могу стећи нешто бољи увид у материјалну културу винородних предела.
